Miloš Teodosić je srpski plejmejker koji nastupa za Crvenu zvezdu i oduvijek ga je krasila visoka košarkaška inteligencija.
Zbog toga, kao i zbog impresivne karijere, Teodosić je pozvan u podkast “X&Os chat” sa Edinom Avdićem gdje su govorili o brojnim košarkaškim temama.
Počeli su priču sa njegovim prvim sezonama u Olimpijakosu, gdje je malo falilo da bude pozajmljen.
– Mene je Geršon doveo, a onda je stigao Janulis Janakis koji je imao neki svoj sistem. I ja sam igrao prilično mnogo za nekog 20-godišnjaka. Nismo nikako mogli da se uklopimo nikako i htjeli su da me pošalju na pozajmicu… Došlo je to Evropsko prvenstvo i Slovenija gdje ostanem jednom sam, drugi put sam, a bilo je priče da su htjeli da me se riješe i posle te utakmice se sve promijenilo. Vratio sam se u Olimpijakos sa mnogo većim pravima, znao sam da neću biti zamijenjen na prvu grešku i lakše je tako da igraš na velikom nivou – rekao je Teodosić.
Od koga je Teodosić skidao poteze?
– I nije bilo gdje da se gleda u to vreme. Današnja djeca mogu da gledaju svaku NBA utakmicu, a ja ne znam da li sam do 16. godine pogledao deset NBA utakmica jer ili nije bilo gdje ili je u 4 ujutru i nije bilo gdje da vidiš te stvari i dođeš na trening pa probaš kako može, gdje će da ode kad je tako baciš i sam si vježbao šta može da prođe – kaže srpski plejmejker i dodao:
“Ima tu i do kreacije, pogotovo kasnije kada imaš samopouzdanje i sve, ali ima i do treninga kao kod Vukoičića gdje čitaš pikenrol, jer je teško da pas ide unutra, po nekom automatizmu svi idu unutra i pas moraš da ide napolje, pa kad tamo daš pas i odbrana se raširi, unutra je neko sam. Zato i mora da se vježba dok ne dođeš do toga da budeš veliki igrač i imaš neka prava pa to dolazi do punog izražaja”, rekao je Teodosić.
Treneri vole da kontrolišu svaki napad, kako Teodosić nosi te stvari?
– Vrlo rijetko sam išao mimo trenerove odluke. Ili ako uradim to, odem kod njega i kažem mu šta sam mislio i šta sam želio. Imao sam situacije kod Dude, jer on uvijek kaže prva dva napada. I ja dolazim poslije kod Kazlauskasa i pitam ga nešto, ali on se zbunio i nije navikao na to. Ja to i dan danas pitam trenera šta želi i ako mi ne kaže ja sam pozovem. Što sam stariji više vjerujem trenerima, jer on sa strane vidi bolje nego ja kada sam unutra. Mogu ja nekad da prepoznam, ali on je taj koji vidi bolje i mnogo puta u karijeri se desilo da je trener u pravu, a ja mislio kontra od toga – ispričao je Teodosić.
Naravno, dotakli su se i Dude Ivkovića koji je imao veliko povjerenje u njega…
– Ne znam ni ja zašto, pitam se često što se to dogodilo. Njemu sam zahvalan do neba, nemam riječi da to opišem. On je meni dao odriješene ruke sa 22 godine da budem prvi plej reprezentacije i dosta toga da se vrti oko mene i od tog trenutka moja karijera je krenula uzlaznom putanjom. Ne postoji dan i kada se skupi ekipa Marković, Tepić, Krstić… Ne može da se ne spomene Duda, ispriča anegdota njegovim rječnikom i to je neko ko je nas ne samo trenirao već i vaspitao. On nije bio samo trener. Brinuo je o svakom pojedincu, šta se dešava i u reprezentaciji, klubu i evo ja nisam znao, zvao je gazdu Olimpijakosa zbog mene. To je i drugim igračima radio. Duda je strašan autoritet i dan danas kada pričam o Dudi, ja stojim mirno i sa strašnim poštovanjem. Stvarno je bio takav prema svima nama, njegove pripreme su dva i po mjeseca i spremao nas je i za klub i za reprezentaciju. Neće on nama da tempira formu za turnir već treniramo jako jer on želi da u sezonu uđemo spremni. Svi su to prepoznali i ma koliko pripreme bile teške, bilo nam je lijepo i drago da svi budemo zajedno – rekao je Teodosić.
Olimpijakos 2010. godine je imao veliki budžet…
– Prvih 3-4 mjeseca nisam znao na čemu sam. U FMP smo Rašić i ja šutirali i vikali da smo Macijauskas, a ja poslije toga igram sa njim. Jedan od najboljih šutera sa kojima sam igrao i vidio sam da to nije nešto specijalno. Navikao sam se i shvatio da sam i ja na visokom nivou i poslije toga su bili sjajni igrači, a ja nisam osjećao neki pritisak. Najmlađi sam tu i sa malim ugovorom u odnosu na njih pa nisam imao pritisak već sam igrao košarku. Lider je bio Teo Papalukas i meni se dopao mentalitet koji Grci imaju, to se vidjelo i Spanulis i Burusis kad su došli. Oni šta jedan drugom kažu… To je ludilo. Na terenu se posvađaju, a posle idu na večeru, druže se i sve je super, a to je pravi odnos. To želim da kažem. Na terenu je jedno, a van terena drugo – dodao je on.
Zašto je otišao u CSKA?
– Duda je bio tamo, pa su vlasnici odlazili i bilo je drame i nazvao sam ga pa mi je rekao da razmislim i rekao sam mu da bih volio da ostanem… Duda mi je rekao da nije ni on siguran šta će se desiti, ali je rekao da je ponuda stvarna i da se to ne odbija i da ja treba da odem tamo i zahvalio sam mu se, pa sam i otišao – prisjeća se Miloš.
Jel ima neki ritual pred jake utakmice?
– To su stvari koje meni drže fokus i pažnju da ne bih pola sata pričao o ne znam ni ja čemu i gubio fokus, pa imam te stvari koje radim da bih bio fokusiran za utakmicu. Ne bih sad detaljisao šta i kako… Kada sam bio mali, ja sam plakao non stop. Kada izgubim basket, ja plačem i kad god gubim sam se ponašao tako i odjednom sam prestao i odlučio da ne želim da pokazujem emocije jer to neko može da iskoristi. I rekao sam da više to neću da radim – ispričao je Teodosić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu