Fudbaler iz Južne Koreje već je dokazao da je veoma kvalitetan, a njegov dolazak na Marakanu bio je više nego buran. Sada je Hvan otvorio dušu i u svom blogu otkrio je šta se sve dešavalo.
– Poslije neobičnog dugog ljeta i putovanja , sada sam u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Kao što sam napisao u prethodnom blogu, volim da putujem po svijetu zbog fudbala. Ne mogu da garantujem koliko ću još zemalja promijeniti u budućnosti, ljepše bi bilo da ostanem u jednom gradu. Međutim, ne želim da prestanem da preuzimam izazove. Za mene koji lutam od mjesta do mjesta, srećan sam što imam fiksnu destinaciju u mom srcu. Moja rodna zemlja je mjesto gdje želim sve da vas pozdravim sa osmijehom – počeo je priču Hvang, pa nastavio:
“Tokom predsezone napustio sam Grčku i vratio se kući. Ne mogu još da ulazim u detalje, ali definitivno odluka nije donesena bez razloga. Nije bilo lako, ali ne žalim zbog izbora. Želio bih da kažem da mi je žao i da sam zahvalan navijačima koji su brinuli za moju budućnost. Pitam se da li ću do kraja moći da ispričam ovu priču kada jednog dana budem skinuo kopačke i završio karijeru.”
Za treninge se Hvang snalazio kako je mogao.
– Trenirao sam bez prestanka, u teretani, apartmanu, trčao sam pored rijeke blizu moje kuće. Osjećao sam da inidividualni treninzi nisu dovoljni da bih ostao u formi. Bio mi je potreban pravi fudbalski trening. Nije bilo lako zakupiti igralište u nekoj metropoli. Na sreću našli smo teren u Asanu, to je provincija Južni Čunčeong. Napravio sam tim od prijatelja iz juniorskih dana koji sada imaju druge poslove. Sa druge strane bili su omladinci Daejona. Prijatelji su znali u kakvoj sam situaciji. Iako su prestali da igraju fudbal trčali su preko maksimuma, samo da bih ja imao dobru simulaciju. Nije im smetala ni kiša. Ja sam se borio preko maksimuma, igrao sam grubo kao u pravoj utakmici. Tokom tri sedmice u Koreji uspio sam da poboljšam fizičko stanje. Mnogo ljudi mi je pomoglo i duhovno i na svaki drugi način. Nikada im to neću zaboraviti – otkrio je on.
Zatim je počeo rasplet prelaznog roka koji nije bio po planu.
– Četiri dana prije kraja prelaznog roka shvatili smo da bi bilo bolje da se preselimo u Evropu i tamo pratimo situaciju. Na kraju, razgovarali smo sa tri kluba. Pregovori sa dva su se dobro razvijali, napredovali. Odsjeo sam u Minhenu kako bih u hotelskoj teretani nastavio da radim. Pregovori nisu bili lak zadatak. Osjećao sam da se neće sve zavšriti do 1. septembra. Ali od dva kluba koji su pokazali interes, odlučili smo se za onaj koji je pokazao da me više želi – rekao je fudbaler iz Južne Koreje, a zatim u dahu otkrio:
“Imao sam dogovor sa tim klubom. Kupili su mi avionsku kartu. Međutim, prije nego što sam se čekirao i ukrcao u avion dobio sam poziv od agenta. Rekao mi je da propustim avion, jer su se neke stvari u pregovorima sa tim klubom promijenile. Bilo me je sramota. Rekao sam sebi da će sve biti u redu, jer je za nekoliko sati bio još jedan let za grad mog budućeg kluba. Međutim, problem nije riješen. Na kraju sam propustio oba leta, a transfer pijaca je završena prvog septembra u većini evropskih zemalja. Osam sati koliko sam čekao na minhenskom aerodromu bilo je uzalud potrošeno vrijeme. Nisam imao izbora nego da se vratim u hotel. Narednog dana sam se osjećao prazno, ali sam morao da odem u Kardif gdje su me čekale obaveze u reprezentaciji.”
Zatim je došla ponuda Crvene zvezde.
– Zvezda je znala da sam pregovarao sa klubovima iz liga petice. Kada se prelazni rok završio, oni su krenuli u akciju. Zapazio sam odmah veliku iskrenost rukovodstva Crvene zvezde. Oni su za mene dali rekordnu sumu kada je u pitanju srpski fudbal. To je dokaz ozbiljne vjere. Uzdajući se u iskrenost rukovodstva kluba odlučio sam da postanem Zvezdin igrač. Da, sada vi očekujete da kažem kako je to iznuđena odluka, jer nisam imao izbora. Reći ću nešto drugo: mjesto gdje sada igram je prestižan klub u istočnoj Evropi, vjerovatno najveći. Osvojio je Ligu šampiona 1991. godine. Moje srce je bilo ganuto, jer su mi pomogli kada sam bio očajan – priznao je Hvang.
On se prisjetio debija protiv Čukaričkog, ali i meča sa Mančester Sitijem u Ligi šampiona.
– Na mom debiju izgubili smo od tima niže klase. Nismo imali vremena da se kajemo, jer smo za nekoliko dana igrali protiv Mančester Sitija. Tamo smo prvi dali gol, ali smo u drugom poluvremenu primili tri. Svi igrači Sitija su bili sjajni, ali jedan fudbaler me je posebno oduševio. Do sada za mene je najbolji zadnji vezni na svijetu bio Kazemiro. Međutim, Rodri me je ubjedio u suprotno. Meki i fleksibilni pokreti nisu se mogli očekivati od igrača takve građe. Mogao sam iz prve da iskusnim ono što sam smatrao svojim prednostima: sposobnost da brzo procijenim situaciju i odigram sa loptom. Osjećao sam zašto je Rodri svjetska klasa. On je uradio sve da moje fudbal učinim zrelijim – zaključio je fudbaler Crvene zvezde, a piše Kurir.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu