On je crno-bele predvodio od 2018. do 2020. godine, kada je klub doveo nadomak Evrolige, međutim, u tom momentu, krenula je pandemija koronavirusa.
– Ponekad se probudim usred noći i razmišljam o toj sezoni. Napravili smo mnogo dobrih stvari. Igrali smo vrhunsku timsku košarku. Bio sam jako, jako srećan. Pitali su me mnogo puta zašto sam otišao, nikad nisam hteo da pričam o tome – rekao je Trinkijeri za “ATV” i dodao:
– Jedino što ne želim je da štetim Partizanu. Ako bih sada pričao o tome, onda bih štetio klubu. To sada nije aktuelno, nećemo o detaljima. Mislio sam da je bolje da neko gađa mene. Bio sam u Rusiji, Grčkoj, Italiji i Nemačkoj, mnogo godina radim, ali moje iskustvo iz Partizana je najvažnije u karijeri. Bilo je, a i sada je nezaboravno. Žao mi je. Imam neke granice i principe. Ne mogu da zahtијevam principe od igrača, ako ih ja nemam. Kada imaš neke principe, do neke granice možeš ići na kompromis, ali ne na sve. Još uvek mi je jako žao – rekao je on
Tu se ne zaustavlja. Partizan je za njega klub sa posebnom težinom.
– Školu Partizana niko nema, to se vidi svaki dan, na putovanjima, na terenu, na treningu, na sastanku… Meni je sjajno u Partizanu, sa navijačima i igračima. Pričamo uvijek o Partizanu i uvek ću biti zaljubljen u Partizan. Grb Partizana mi je istetoviran na srce. To je škola koja je nazeboravna. Najveća snaga kluba su navijača, jer izvuku 30 posto više. Lučić je sinonim za Partizan. Sada imaju najboleg trenera na svijetu, daleko najboljeg. To će biti sve okej. Za svaki proces je potrebno vreme. Ja sam došao u najgorem trenutku. Sjećam se, prvu utakmicu igrali smo protiv Mege, sedam dana ranije izgubili su ubjedljivo od Zadra kod kuće. Svaki dan smo htjeli dodati nešto novo, htjeli smo biti bolji. Volio bih da svi igrači Partizana koji su bili sa mnom budu poštovani da su sve dali za klub, jer je ona ekipa igrala sa srcem svaki dan za svoje navijače – istakao je Trinkijeri.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu