Obradoviću se klanja cijela Evropa, a on se klanja Draganu Kićanoviću i Radmilu Mišoviću, ljudima iz njegovog grada koji su ispisali istoriju igre pod obručima kod nas, ali i njemu bili veliki uzori.
Iz Čačka, važi pravilo, dolaze najbolji šuteri, znamo svi za ono o pranju ruku u Moravi. Tamo je košarka sport broj jedan, a oni koji se njome bave ili su se bavili, ostavili su neizbrisiv trag, ne samo na lokalnom i državnom nivou. Tako je Čačanima lakše da se izbore da budu najbolji bilo gdje nego u svom gradu.
To je potvrdila i priča trenera Spartaka iz Subotice Vladimira Jovanovića, koji je u podkasu kod Luke i Kuzme na zanimljiv način predočio koliko je to teško.
– Moj kolega neki dobije nagradu za svoga grada za sportskog radnika godine. Ja njemu kažem: „To više govori o gradu nego o tebi“. Znaš li ti šta ja treba da uradim da bi mi neko dodijelio nagradu?! Ako je ikad budem dobio, to će biti zadnje – rekao je i nastavio da objašnjava:
– Imaš jednog Željka, imaš jednog Kićanovića… Sad, pazi ovo, ti imaš Željka, koji je zahvalan Kićanoviću. A onda imaš Radmila, koga Kićanović gleda kao Boga, i Željko. To je nevjerovatno! Taj čovek je bio pet puta najbolji strijelac lige. Ostao je cijeli život u toj ligi. Za razliku od Dražena, koji je bio četiri, on je bio pet puta najbolji strijelac lige.
I on zaista veruje u to – svako dijete u gradu na Moravi umije sa narandžastom loptom.
– Čvrsto vjerujem da ćeš u Čačku jako teško da nađeš klinca koji ne zna da šutne i da da – dodao je.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu