Sa sigurnošću se može reći da dvije najbolje ekipe igraju za trofej. Iako F4 turnir zna da donese iznenađenja, njih nismo vidjeli u petak, kada su Real, odnosno Panatinaikos, obezbijedili mjesto u utakmici za titulu.
Prvi je to uradio PAO, koji je uz malo problema slomio otpor Fenerbahčea, da bi za njima isti uspjeh ostvario i Real, koji je posao protiv Olimpijakosa završio za jedno poluvreme.
Najbolja ekipa ili prvi izazivač?
Dugo vremena neki tim nije imao ovako dominantnu sezonu kao što je to ove godine imao Real Madrid. Španci su dugo bili na svega jednom porazu, malo su u finišu popustili, što je i bilo očekivano, ali su vrlo ubjedljivo osigurali prvo mjesto pred početak doigravanja. U plej-ofu je u tri meča “stradala” Baskonija, pa je branilac trofeja dosta lako stigao do F4 turnira.
Na drugoj strani se Panatinaikos mučio na početku, sve je krenulo od poraza u prvom kolu protiv Olimpijakosa na svom terenu, a Erginu Atamanu je bilo potrebno malo vremena da poslaže sve kockice. To je u finišu sezone i uspio, pa se PAO probio čak do drugog mjesta uoči plej-ofa.
Tu smo vidjeli spektakularnu četvrtfinalnu seriju, “zeleni” su bili i pred ispadanjem, ali su okrenuli Makabi u četvrtom meču, da bi u petoj, pred prepunom OAKA Arenom, osigurali prolaz dalje. Možda je Makabiju falio Boldvin, možda su Grci do uspjeha došli i uz pritisak, ali rezultat se samo pamti, a on kaže da ćemo Panatinaikos gledati u nedjeljnom finalu.
Iskustvo ili želja?
O timu Reala je izlišno više i govoriti. Tim koji je prošle sezone stigao do titule nevjerovatnim košem Serhija Ljulja, dodatno pojačan dolaskom Fakunda Kampaca i Geršona Jabuselea (koji je iz poznatih razloga propustio F4 u Kaunasu), ima iza sebe ogroman broj ovakvih mečeva. I uglavnom su oni bili ti koji su na kraju slavili.
Rudi Fernandes, Serhio Ljulj i Serhio Rodriges su i dalje tu, iako nisu nosioci igre, ali je jasno koliko njihovo prisustvo pomaže ostalima. Real je vjerovatno najveći klub Evrope, pobjeda im je u krvi, a ostaje da se vidi mogu li to da potvrde i u Berlinu. Ono što im možda ne ide na ruku je pritisak gotovo perfektne sezone, ali ako neko zna kako sa pritiskom, onda su to Madriđani.
Na putu do titule im stoji tim koji vjerovatno ima najveću želju i volju od svih klubova Evrope. Gledano od samog vrha i konstantnih pritisaka Dimitrisa Janakopulosa, koji rade posao, sviđalo se to ljudima ili ne, to Ergina Atamana koji frenetično vodi PAO ove sezone, kao što je to radio i dok je vodio Efes Pilsen.
Panata je odbranom slomila Fenerbahče, zarazna je energija koju unose Matijas Lesor, Panajotis Kalaicakis, Joanis Papapetru i ostali, a to u kombinaciji sa tribinama koje će sigurno biti na strani “zelenih”, glavni su adut Panatinaikosa u meču za titulu.
Trijumf u Madridu kao smjernica za Berlin
Dva tima su ove sezone odigrala dva meča u Evroligi, a slavili su po jednom i jedni i drugi. Zanimljivo, na gostovanju.
U decembru, gotovo na startu sezone, branilac titule je pobijedio u Atini, ali se Panatinaikos revanširao krajem februara, pobjedom u prestonici Španije (97:86).
Matijas Lesor je bio nezaustavljiv sa 26 poena, a moraće Francuz da bude na istom nivou, ako PAO želi do titule poslije 13 godina čekanja. Odlični su bili i Kendrik Nan i Kostas Slukas, sa po 17 i 16 poena, a bekovski tandem će i u finalu morati da ponovi partiju, jer bez njihovog učinka teško da Atinjani mogu da računaju na titulu.
Kako zaustaviti moćan tim Reala je pitanje od milion dolara, ali je jasno da će Atamanov tim morati od prvog minuta da igra jako u odbrani, da vrši konstantan pritisak na Fakuu Kampacu, nešto što su radili Skotiju Vilbekinu, i da što duže drže meč u egalu, pa da u finišu čekaju svoju priliku za trijumf.
Real za 12. titulu, Panatinaikos za 7.
Madriđani će u Berlinu pokušati da osvoje svoju 12. titulu. Svakako je Real usamljen na vrhu sa 11, a pokušaće da se najbližem pratiocu, ekipi CSKA iz Moskve, odlijepe na četiri razlike. Panatinaikos do sada ima šest titula, a na ruku im ide izuzetno pozitivan rekord u finalima. Samo jednom su Grci teren napuštali pognute glave, još davne 2001, kada ih je pobijedio Makabi.
Šta kaže Ataman, a šta Mateo?
Uoči finalnog okršaja svoje viđenje su iznijeli i treneri timova koji će se u Uber Areni boriti za trofej.
– Poslije godinu pauze, u finalu me ponovo čeka Real. Oni su sjajna ekipa, ali mi smo sigurni u sebe, puni smo samopouzdanja i biće to odlična utakmica. Svjesni smo da dobra odbrana donosi pobjede. Kao turskom treneru i sportisti, veliki mi je ponos što šesti put učestvujem na Fajnal foru, a četvrti put igram u finalu. Znam da je mnogo ljudi u Turskoj ponosno na moj uspjeh – rekao je Ergin Ataman, piše Sportal.
– O radu našeg kluba mnogo govori to što smo u trećem finalu zaredom. Sigurno imamo poseban DNK. Ne zaustavljamo se ovdje jer nam je novi cilj na dohvat ruke i želimo novu titulu. Stabilnost ekipe je veoma bitna, a za nas je izuzetno važno što smo u odnosu na prošlu sezonu dobili šansu da dodamo Fakunda Kampaca u tim ove sezone. Ako mene pitate, Lesor je jedan od najboljih igrača Evrolige i pokušaćemo da ga zaustavimo, ali uradili bismo nešto veoma glupo ako bismo se fokusirali samo na njega – rekao je Ćus Mateo.
Utakmica u Berlinu počinje u 20 časova.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu