Ni druge selekcije iz regiona nisu uspjele da se domognu finiša, poput Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, čiji su mediji kontaktirali Vladu Đurovića, nekadašnjeg igrača i trenera.
– Veoma neobičan turnir s puno iznenađujućih rezultata. Svi najveći favoriti su ispali prije polufinala, a gledali smo dosta zanimljivih utakmica. Srbija je bila ubjedljiva u najlakšoj grupi u kojoj su uglavnom bile reprezentacije druge ili čak treće evropske klase – počeo je Đurović razgovor za “Indeks”.
Đurović je istakao i da je dolazak Nikole Jokića podigao euforiju, ali da je to nedovoljno.
– Naravno, stvorila se euforija, svi su pričali kako ćemo biti prvaci. Imamo Jokića, imamo Micića, dovoljno je, govorili su u Srbiji. E pa, nije dovoljno. Možda bi bilo dovoljno da su tu bili Bogdan Bogdanović, Bjelica i Teodosić, ali i tada bi bilo upitno koju bi medalju uzeli i pitanje je, da li bismo je sa njima i uzeli. Kod Srbije, sreća nije igrala ulogu, već je u pitanju nedostatak kvaliteta. Čim bi iz igre izašao neko od dvojca Jokić i Micić, bilo bi jasno da nam igra šepa i da to nije to. Previše imamo pomoćnih igrača, a premalo glavnih. Dvojica nisu dovoljno.
Osvrnuo se potom i na Luku Dončića i učinak Slovenije.
– Slovenija je bila favorit samo zahvaljujući Dončiću. Mnogi hvale i Prepeliča i Čančara i Dimeca, ali to je sve prosjek. Kao što i mi imamo Kalinića, Gudurića i Lučića. Solidni igrači, ali ništa više od toga. Bez Dončića, Slovenija se ne bi ni plasirala na Evrobasket, a kamoli bila favorit za zlato. Na utakmici protiv Poljske, Dončić je odigrao jako loše. Bio je u najslabijoj formi, nikad nije bio nervozniji. Sad vidim da mnogi kažu kako se ugojio. Da nema te kilograme, ne bi mogao da prođe u Americi. Fantastičan igrač, fantastična psihologija. Čak i u nekim bezveznim prijateljskim utakmicama želi da pobijedi. Svađa se sa sudijama, s protivnicima, stalno ima neke prigovore i napraviće sve za ekipu. Rođeni je pobednik. Svaka mu čast što je nakon poraza na sebe prihvatio svu odgovornost. Nije spomenuo ni trenera ni saigrače. Svu krivicu je bacio na sebe i kapa mu dole zbog toga.
Kada su selekcije iz regiona u pitanju, Đurović ističe da je Bosna i Hercegovina najprijatnije iznenađenje.
– Bosna i Hercegovina je najprijatnije iznenađenje turnira. S dva odlična igrača Musom i Nurkićem, bili su na korak do nokaut faze. Stvarno nisu imali sreće. Upali su u najtežu grupu. Da su bili u grupi u kojoj je bila Srbija, siguran sam da bi prošli dalje. Crna Gora je odigrala dobar turnir, ali da su imali Vučevića i Ivanovića iz Zvezde, uvjeren sam da bi napravili i bolji rezultat.
Đurović se osvrnuo i na odluku Svetislava Pešića da otpiše Miloša Teodosića.
– Po pitanju Teodosića, uradio bih isto što i Pešić. Miloša ili zoveš ili ga ne zoveš. Ako ga zoveš, mora da igra jer je majstor. Objektivno, Teodosić ne pripada klasi Zorana Slavnića i Saše Đorđevića, blizu je, ali ipak nije tolika klasa. Međutim, u njegovom primeru, nije bilo jačeg igrača. Sve medalje koje je Srbija uzela, uzela ih je na njegov pogon. Stalno se odazivao i bio je pravi majstor, kreacijom, ali i realizacijom. Problem s Milošem nije bio da ne igra odbranu i da se koncepcijski ne uklapa u reprezentaciju. Ne, Teodosić je imao neke disciplinske prekršaje i to više puta. Kao kapitan to nije smio da raditi i ja bih ga na isti način udaljio kao što je to uradio Pešić. Tu Pešića ne treba kritikovati, ali previše se oslonio na neke igrače koji objektivno nisu mogli da daju ono što je on od njih zahtevao. Nije ni Italija neka velesila, bez Galinarija je to jedna korektna ekipa, koja je protiv Srbije imala i puno sreće. Jako je teško pobijediti nekoga ko ima onakav šuterski dan. Ipak, rekao bih da je ključan trenutak bio onaj kad je selektor Italije Poceko dobio drugu tehničku grešku i kad je morao da napusti klupu. Sve ih je okupio, izgrlio, izljubio, uvjerio ih je da su svi protiv njih, da nemaju šta da izgube i nabio je ih je motivom. To ljudi ne razumeju, ali taj psihološki trik je bio toliko genijalan, da je odlučio pobjednika. Drugi problem sa Pešićem su njegove godine. Razlika između njega i igrača je pedeset godina. Njegov humor u ovoj generaciji ne prolazi kao što je prolazio nekad. Ova ekipa je drugačija, ovi momci su drugačiji. Pešić više nema Gurovića, Bodirogu ili Divca, ovo je potpuno nova generacija i jako je teško biti izbornik u tako poznim godinama.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu