-Vidio sam ja te šale po društvenim mrežama i, iskreno, smatram ih duhovitim. Čak sam i ja prije neki dan na Instagramu objavio jedan takav snimak s djecom koja se previjaju. Nego… Moj fudbal uglavom se svodi na driblinge, na igru ‘jedan na jedan’ sa suparnikom. A šta bi ja trebalo da uradim? Da ga pitam ‘Ej, izvini, možeš li da se pomakneš, hoću da dam gol?’? rekao je Nejmar.
On je otkrio da je dugo poslije mundijalskih mečeva morao da se oporavlja od udaraca.
-Naravno da ne mogu tako nešto da pitam rivale, moram da ih predriblam ako bih da prođem sa loptom dalje. Moram ja nešto da uradim, a onda mora i on. I, obično bi moji rivali pribjegavali faulovima, ako već ne mogu da me drugačije zaustave. Ja sam često bio brži od mojih čuvara, onda su me oni zaustavljali prekršajima i na sudijama je bilo da to vide i faul dosude. Pa, je l’ stvarno mislite da ja želim da me svaki čas fauliraju? Ne, to je bolno i prilično nezgodno. Poslije mečeva sam ponekad ostajao i po četiri, pet sati, sa ledom na nogama. Mislim, komplikovano je sve to ako nešto tako niste doživjeli. Jer, ako niste kroz to prošli, ne možete ni da shvatite nikada kako to izgleda – rekao je Nejmar, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu