Tačno je da ostajem klupi Borca naredne sezone i zajedno sa upravom već smo počeli da pravimo neke planove za Premijer ligu BiH. Imamo dovoljno vremena da sve posložimo i stvorimo ekipu koja će biti konkurentna . Čekamo rasplet situacije sa korona virusom i tada ćemo znati puno više oko igračkog kadra, priprema, organizacije treninga, ali je naša zajednička želja da vratimo Borac gdje pripada a to je sami vrh BiH košarke. Kao trener tražim od svojih igrača da uživaju igraju košarku, pa čak i onda kada im je teško, te im prenesem svoja znanja o košarci. Pokušaću da stvorim kompaktnu ekipu koja će igrati borbeno i siguran sam da će to i publika prepoznati, te da ćemo imati njihovu podršku naredne sezone – rekao je Šćekić.
Malo je košarkaša iz Republike Srpske koji su imali karijeru kao Marko Šćekić, a o tome svjedoče i tri sezone odigrane u Evroligi u kojima je nastupao sa Oldenburg i Kantu. Odigrao je trideset evroligaških mečeva i isto toliko u Evrokupu.
– Igranje u Evroligi je fantastično iskustvo za svakog igrača. Zbog organizacije, kvaliteta i činjenice da igrate protiv najboljih ekipa u Evropi, te mečeve pamtiš dok si živ. Naša košarka će teško dostići taj nivo i klubovi iz BiH su daleko od Evrolige, iako nije nemoguće. Treba mnogo ulaganja, a iako imamo talentovanih igrača i oni ako šta vrijede odu veoma rano iz klubova – kaže Šćekić.
Malo je nedostajalo da bivši košarkaš Drine, Borca, Vojvodine, Turova, Oldenburga, Budućnosti, Kantua, Varezea i Igokee umjesto košarke izabere odbojku.
– Trenirao sam odbojku u Zvorniku i to mogu reći sa velikim uspjehom, jer sam bio školski prvak Republike Srpske. U odbojci je uvijek bio deficit sa visokim igračima, tako da sam odmah zauzeo poziciju srednjeg blokera, iako sam bio jako pokretljiv i dobar u polju. Da sam ostao u odbojci vjerovatno bih napravio nešto više, jer sve što sam napravio u košarci moram da zahvalim treningu, volji i upornosti. Presudnu ulogu da pređem sa odbojke na košarku je imao moj pokojni otac Branko koji je više volio košarku – rekao je Šćekić.
Tokom karijere Šćekić nije oblačio dres najbolje rerezentacije Srbije, ali je igrao za Univerzitetsku reprezentaciju SiCG koja je 2005. godine osvojila bronzu u Izmiru.
– Najdraži mečevi u karijeri su mi oni koje sam odigrao za Univerzitetsku reprezentaciju Srbije. Kada sam obukao dres sa grbom Srbije i istrčao na parket, osećaj je bio jedinstven i prošli su me žmarci. Imao sam ,,nesreću” da igram u vrijeme kada su za Srbiju igrali Radmanović, Krstić, Rebrača…Tako da nikada nisam stigao do dresa A reprezentacije Srbije, a nisam mogao da obučem dres neke druge reprezentacije, iako sam imao pozive iz BiH – zaključio je Šćekić.
Zvezdaš sam, kum Simonović
U svojoj karijeri Šćekić nikada nije igrao za Zvezdu ili Partizan, ali mu je od detinjstva crveno-bijeli dres u srcu.
– Pokojni otac Branko je bio veliki navijač Crvene zvezde. Moj prvi dres koji sam ikada obukao je bio Zvezdin i na njemu je pisalo Mister baby. Toga se odlično sjećam. Nakon toga sam dobijao majice, šalove i još neke Zvezdine rekvizite, tako da sam navijač crveno-bijelih od malih nogu. Nisam onaj tvrdokorni navijač koji navija protiv nekih drugih klubova, već isključivo podržavam Crvenu zvezdu. Na kraju moj kum Marko Simonović je igrao za Zvezdu, trener je bio Dejan Radonjić koji me je trenirao u Budućnosti i sa kojim imam prijateljski odnos – rekao je Šćekić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu