Andrej je preminuo u junu 2009. godine. Bolovao je od teškog oblika hidrocefalusa, to je proširenje komore mozga, kojem prethodi povišenje pritiska u centralnom nervnom sistemu zbog povećanje cerebrospinalnog likvora. Osvojio je Mijatović Ligu šampiona, postigao gol u finalu, igrao na Mundijalu i Evropskom prvenstvu, ali bi sve pobjede dao za zagrljaj sina.
– Kada vam se desi da dobijete vijest da sa vašim djetetom nešto nije u redu, da su prognoze negativne što se tiče bolesti i njegovog razvoja, to je uijvek šok. Zašto baš meni? Šta sam ja to skrivio da me Bog tako kazni? Poslije shvatiš da se to dešava milionima ljudi, što ti u tom trenutku to ne znaš. On je otišao prije 14 godina, puno je vremena prošlo. To je roditeljski – rekao je za TV Una Predrag Mijatović.
Bez obzira na karijeru, za roditelja je jedina najvažnija stvar da djeca budu zdrava, kaže Mijatović.
– Da li će biti odlikaši, uspiješan u životu,to je bitno, ali sekundarno. Najbitnije je da su zdrava, da mogu da pričaju, da te zagrle, da te pitaju, da ih pitaš, da ti odgovore… Kad se rodio meni je rečeno da će njegov život maksimalno potrajati do sedme godine uz puno sreće. On je živio 14 godina. On je fenomen! Ne postoji veći borac od njega, prevazišao je sve prognoze sa velikim problemima i operacijama. Živio je duplo više nego što su bile prognoze, meni je to za oca bilo fenomen jer se borio. Ako je mogao da se bori on, zašto ne bi mogli da se borimo svi mi oko njega? Ne razmišljate šta će da bude sutra, za šest mjeseci… Kad se približi ono najgore, onda se malo poremetiš, malo je teško. Andrej nikada nije hodao, nikada nije trčao, nikada nije pričao. Ima nekoliko stvari koje smo mi tumačili da govori to što mi mislimo da govori. Kad je bio bez kriza, bio je jedan nasmijan dečkić, to ti ostane u sjećanju. Naravno, ostaju ti i te grozne stvari u sjećanju, ali uvijek se boriš da te lijepe stvari pobjede one loše- ističe Mijatović.
Mijatović bi dao bi sve titule za jednu riječ i zagrljaj sina Andreja.
– Ja bih apsolutno sve dao da je on rođen kako treba, da je danas veliki momak sa 28 godina, da ima svoju porodicu. To bih uradio, ali je nemoguća misija. Kad god sam pomislio da sam vauuu, čudo neviđeno, ljudi te vole, daješ golove, kad sam pomislio “svaka čast, sve se vrti oko tebe”, dešavalo se da te njegova bolest dovede na nivo da shvatiš da si ustvari jedno živo biće i da između tebe i drugog roditelja u čekaonici ne postoji nikakva razlika- završio je Mijatović, a prenosi Informer.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu