U razgovoru je istakao da to ne govori iz mržnje, već zbog činjenice da je drugačije odgajan.
– Nema tih para, razočarao bih sinove, oca, armiju navijača a najviše sebe. Ne bih vodio Partizan ne zato što ga mrzim, već sam odrastao na tome kako sanjam da ih pobjeđujem. Isto tako je i u Partizanu, Sale Ilić jedva čeka da nas pobijedi. Bez obzira koliko bi me Zvezda eventualno ponizila u budućnosti, ne znam šta da se desi ne bih mogao na klupu rivala- rekao je Lalatović gostujući u podcastu “Sport box”.
Trener Borca se osvrnuo na probleme Partizana i naveo da mu nije jasna strategija kluba.
– Da sam uprava Partizana, ja kao Nenad Lalatović bih izašao javno i uzeo bih pozajmicu od pet ili sedam miliona evra i uložio sve u igrački kadar. Nek mi propadne ta investicija ali bih znao u šta ulažem i zašto ulažem, jer imaš šansu da se plasiraš u Ligu šampiona koja donosi 30 milona. Meni neshvatljivo da se Partizan najslabije pojačao, a imaš pred sobom sezonu koja donosi ogroman profit. Da bi se ostvario taj profit mora da se uloži debelo. Kad uložiš, dovedeš prava pojačanja koja zaslužuju da igraju u Partizanu, koja mogu da donesu nešto onda se imaš čemu nadati. Ti uložiš 7 miliona , ako uđeš osvojio si 30 i onda si u plusu 23 miliona. Mora da se rizikuje da bi se osvojio novac i izborio plasman. Evo Zvezda je uložila, doveli su Pešića, Kangvu, ko zna koliko su ih platili ali je jasan cilj plasman u Ligu šampiona koja te pare vraća.
Mladi stručnjak ističe da nema zle krvi sa navijačima Partizana
– Nemam sukob sa Partizanom. Uživam u tome da vodim ekipe protiv njih, idem tako da me vrijeđaju, to mi daje dodatni motiv i onda je i sreća bude veća kad ih pobjedimo.
Bivši kapiten Crvene zvezde se sjetio i prvog svog derbija u dresu crveno-bijelih.
– Ponikao sam u Zvezdi i sanjao derbi. A onda saznam da neću igrati taj prvi derbi. Trener Muslin se lomio između mene i Vukomanovića, iako sam bio standardan. Tu utakmicu htio me promijeniti. Onda ja ljut hoću da idem kuću, neću da ostanem u karantinu. Pomoćnik Ratko Dostanić me smirio kaže nemoj da se nerviraš, može nešto da se promijeni. Na dan utakmice ljut kao puška, uzmem da ručam i namjerno tražim pljeskavicu, neću piletinu kad već ne igram. I Ratko mi priđe nemoj da budeš nervozan, a ja mu odgovorim bar ću da se najedem kad već ne igram. Dostanić mi onda kaže bolje nemoj ništa da jedeš i onda shvatim da ću igrati. I bio sam igrač utakmice u tom duelu. Čuvao sam IIijeva i nakon toga meča Zvezda od Olimpik Marseja dobio ponudu od 8.5 miliona ali Džajić nije htio da me pusti. Onda sam ostao. Odigrao sam puno derbija a uvijek sam sanjao da dam gol i odem među navijače i to se ostvarilo. Neopisiv osjećaj. Bile su to baš dobre utakmice pune naboja ali samo na tribinama. Mi na terenu smo tokom meča pružali 200 posto ali smo bili baš dobri prijatelji ja posebno sa Vladom Ivićem , Saletom Ilićem, Duljajom i Ilijevom.
Lalatović ističe i kako je prošao tokom trenerskog boravka na „Marakani”
– Ponudim im da dvije godine radim džabe, da smanjimo Zvezdi dugovanja 50 posto, napraviću 25 miliona, osvojićemo titulu za dvije godine a ja ću raditi džabe. A onda kad to uradimo dajte mi nagradu. Naravno oni to nisu prihvatili dali su mi minimalnu platu i ja sam prihvatio. Nije bilo ništa od željenih i obećanih pojačanja. Doveli su mi Parkera, Salamija. Došao je taj Salami, a ja sam se tad se malo opustio sa kilažom. I pitam ja Terzu za njega. Kaže on je prvi desno, a on ima veći stomak od mene, a Terza meni kaže- stesaćeš ti njega, ne košta nas puno.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu