Crni dani su, izgleda, nažalost, stigli, kad crno bijele masakrira u dvomeču kijevski Dinamo (9:2), a “crvene đavole” izbaci Mornar – klub iz jedne od ubedljivo najslabijih liga Starog kontinenta.
Epilog je, zapravo, istinski horor. Zar je došlo vreme da, klub iz zemlje u kojoj bukti rat i koji svakako nije kvalitetan u odnosu na predratno stanje, doslovce rastavi u komade “parni valjak”, instituciju slavne prošlosti. I da simpatični primorci održe čas, pre svega iz borbe za dres i koncentracije, kud i kamo kvalitetnijoj ekipi, koja je četvorostruko vrednija sudeći po “Transfermarktu”.
Kukala nam majka kukavica, eto. Šta drugo reći… Uslediće novi sunovrat na UEFA rang listi, vidim ja počinjaćemo ponovo od prvog kola kvalifikacija. Ukratko, u džaku sa boranijom. Ali, vrijedimo li mi zaista više od mahunarke? Hmmm… Što bi rekli učeni – to je za duboku analizu. Najpre – psihologa.
Elem, Partizan nije senka “onog” kluba. Sunovrat traje gotovo osam godina, posebno u domaćem takmičenju. Ako se po letu proleće poznaje, biće i ove sezone, što se tiče crno – belih, ono “bešte noge, pos..ću vas”. Razumem da je kriza, pre svega identiteta, ali i svega ostalog, ali baš da te Dinamo razbije kao kantu za veš, to ne mogu da svarim.
Izgleda da će se nastaviti onaj sramotni trend u Humskoj, da se navuče klasično trener (u ovom slučaju Aleksandar Stanojević), a onda on popije nekoliko šljagi, nokauta. Izblamira se do koske. Duboko verujem u onu narodnu “najmračnije je pred zoru”, ali ovaj mrkli mrak Partizana traje predugo, očigledno da je tunel dužine onog ispod Lamanša. Izaći će taj Partizanov voz nekada na svijetlo, kada ne zna ni Baba Vanga, jer su u Humskoj oberučke prihvatili onaj oksimoron – Požuri polako. Partizan ima ritam čuvenog voza, vjerovatno najsporijeg u Evropi, na liniji Beograd – Bar.
A, kad smo već kod Bara, opalio je Mornar Radničkom par vrućih šamara. Posle istorijske pobjede izabranika Feđe Dudića u prvom meču (1:0), pali su Kragujevčani na kolena bukvalno u penal seriji u užarenoj Podgorici gde “mornari” igraju evropske utakmice. Penal rulet za “đavole” je bio – ruski rulet. Samoubili su se. A, bili su izraziti favorit. U tome je ljepota fudbala, samo kako se uvek na nama pokaže ta ljepota, nikada mi neće biti jasno. Kapa dole hrabrim Baranima, fudbalskom klubu sa primorja, koje bi poslije ovakvog podviga najbolje opisala rečenica Frenklina Ruzvelta – mirno more nikada nije napravilo vješte mornare.
Kad sam već pri šutu sa citatima, da prenesem i Partizanu i Radničkom ono što je izustio slavni Meša Selimović:
– San je ono što se želi, a život je buđenje. Utihnuli su kao jagajnci – u slučaju crno – bijelih i “crvenih đavola”, to buđenje biće teško, preteško. Ako će se uopšte i probuditi iz kome…
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu