O svemu tome, bivši kapiten Mančester junajteda pričao je u intervjuu za Politiku.
– Kada govorimo o našem fudbalu, nikako ne možemo da odvojimo klupski od reprezentativnog. Zato je zadatak svih nas da najprije vratimo povjerenje u srpski fudbal, u sudijsku organizaciju, u Fudbalski savez. Svi ovi loši rezultati, koji iz temelja drmaju naš sport,nisu slučajni. Godinama nam se dešava da loše tretiramo trenere i igrače, a fudbal zavisi od tih ljudi. Našem fudbalu danas su potrebni ljudi, učitelji, koji će da edukuju naše fudbalere. To je suština svih naših problema – rekao je on.
Vidić je odmah bio direktan.
– Potrebno je da istini pogledamo u oči. Bilo je u našem fudbalu i prije, a i sada, funkcionera koji su uspjevali da naprave dobar rezultat, pa da im se poslije toga izgubi svaki trag i da poslije njih drugi dođe, pa na kraju svi zajedno platimo ceh. Potrebni su nam pošteni ljudi. Sposobni i odgovorni, a ne ljudi kao što ih imamo. Neki ljudi koji vode klubove su ispostava menadžera i kriminalaca. Potrebni su nam stručni i pošteni ljudi koji će raditi u interesu srpskog fudbala.
Vidićevo otvoreno pismo skrenulo je pažnju javnosti.
– Da, to je tačno. Ti ljudi koji su se javili, brzo su se prepoznali. Ja nijednog od njih nisam naveo, niti sam ih napao. Jednostavno su se sami prepoznali. Iskreno, možda na neke nisam ni mislio, a javili su se.
Da li je on spreman da preuzme jednu od funkcija u srpskom fudbalu?
Mislim da sam kroz razgovor poslao jasnu poruku. Moj cilj je da ljudi koji danas vode srpski fudbal, a dugo su i bez uspjeha, što prije odu. Moji ciljevi su uvijek bili veći. Treba se nadati, treba se boriti. Fudbal stalno napreduje. Moramo da znamo gdje nam je mjesto u fudbalu, da li smo mi nacija koja je još u razvoju ili znamo gde sutra hoćemo da budemo. I to nije odluka moja, imamo ljude iz sveta sporta koji su stručni, školovani i pošteni. I razmjena mišljenja bi sigurno pomogla. Ovo ne kaže Nemanja Vidić, ovo svi vide – jasan je Vidić.
Šta je trenutno najveći problem?
Činjenica je da imamo talentovane igrače, ali i dalje puno zaostajemo za ozbiljnim svijetom. Često se pitam ko će razvijati naše buduće reprezentativce. Brinu me i visoke plate pojedinih igrača u našem fudbalu. Da li igrači to vraćaju ili ne, uvijek ostaje sumnja. Srbija nije tako velika zemlja da može da plaća toliko visoke plate igračima.
Jasno je šta treba da se promijeni.
Moj jedini interes je da se ovaj sistem funkcionisanja promijeni. Da ljudi koji trenutno vode srpski fudbal odu, jer su oličenje svega što ne valja. Mene generalno Slaviša Kokeza ne interesuje, ali on je odgovorna ličnost. Iskreno, smatram da je zalutao u naš fudbal. Nije u redu da on predstavlja srpski fudbal u svijetu, jer nema poštovanje ni u našem, a kamoli u svjetskom fudbalu. U Savez, kao našu krovnu organizaciju, doveo je ljude koji ne misle svojom glavom, koji urušavaju trenersku struku. Dijeljenjem licenci i davanjem ustupaka na svim nivoima urušio je srpski fudbal. Kod nas se određeni fudbalski funkcioneri uvijek ujedinjuju iz interesa očuvanja fotelja, a ne za dobrobit fudbala. To smo vidjeli i u ovom slučaju, poslije mog pisma javnosti.
Šta je potrebno za spas srpskog fudbala?
Da dođu čestiti i stručni ljudi, neokaljani, bez repova. Naravno, imamo takve ljude. Ja želim da budem spona, a ne razdor između kvalitetnih ljudi. Dosta nam je razdora i podjela. U evropskim i svjetskim fudbalskim krugovima u kojima se krećem, obično kada pričamo o srpskom fudbalu, njima je prva asocijacija kriminal i korupcija. Ako hoćemo da i dalje u našem fudbalu vladaju takve vrijednosti, onda takav fudbal nema nikakvu budućnost. Jedino što ima to je lični interes pojedinaca. Ako je tako, onda bolje da djecu više ne šaljemo na fudbal.
Nezaobilazna tema su i fudbalski menadžeri.
– Menadžeri imaju ogroman uticaj, posebno u mlađim kategorijama. To treba da se mijenja, jer to treba da bude najzdraviji dio našeg fudbala. Ta djeca će sutra biti dio našeg sistema, a fudbal ima odgovornost da postavlja standarde. Mi ne smijemo da dozvolimo tim ljudima da imaju ogroman uticaj na razvoj. Jer sutra, ta djeca stvaraju nepovjerenje prema fudbalskom sistemu, prema reprezentaciji. Zato imamo situaciju da igrači danas više nemaju osjećaj za reprezentaciju. Ako pogledamo u posljednji pet godina, koliko je puta podmlađivana najbolja reprezentacija, koliko kroz A tim prodefilovalo fudbalera, vidjećemo da je to ogroman broj. Volio bih da znam broj. Ne smijemo da se krijemo iza igrača, iza trenera. Moramo da čuvamo trenere da bi sutra stvarali igrače. Volio bih da igrači žele da igraju za reprezentaciju, a ne da je napuštaju u najboljim godinama razočarani. To je izuzetno bitna stvar. Mi moramo da stvaramo osećaj tim igračima da će na terenu uvijek igrati samo najbolji. A ne da dolazimo do toga da svako sumnja u našu reprezentaciju. Kult se stvara od mlađih kategorija, a ne u A reprezentaciji, tu treba mnogo više vremena – dodao je Vidić.
Vidić bi jednog dana mogao da postane trener.
– Želio sam da diplomiram u Engleskoj gdje su fudbalski kriterijumi mnogo drugačiji nego kod nas. Imam profi-licencu, ostavio sam sebi i tu mogućnost, jer još dok sam bio fudbaler razmišljao sam da jednog dana budem trener. Ali nisam bio siguran da ću se time baviti. Danas ne možete da bude sportski direktor ako nemate profi-licencu. Generalno što se tiče našeg fudbala, nisam uopšte razmišljao o tome. Onima koji su me zvali da radim sa njima, stavio sam do znanja da ne vjerujem u njih i taj sistem. Ne želim da budem iskorišćen kao što su bile iskorišćene mnoge fudbalske legende – istakao je Vidić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu