Nažalost, karijeru je morao da završi sa 26 godina, jer je obolio od hepatitisa B. Osjetio je slabost na meču protiv Crvene zvezde, a publika ga je tada izviždala misleći da simulira. Ispostavilo se da je to bio njegov posljednji meč.
Danas je instruktor u Hrvatskom nogometnom savezu, učestvivao je u stvaranju mnogih igrača koji su bili ili su još uvek reprezentativci. Fudbal je bio i ostao njegov život i sa nestrpljenjem očekuje početak predstojećeg Svjetskog prvenstva.
– Uvek postoje papirnati favoriti. Nema sumnje da su to selekcije koje su osvajale Mundijale. Brazil, Argentina, Francuska, Njemačka, Španija. Ali fudbal je nepredvidiv i zbog toga je toliko zanimljiv i popularan. Jedna mala Hrvatska je na proteklom Mundijalu bila druga, a 1998. godine je osvojila bronzu. Videćemo kako će se stvari odvijati, pred svaki meč postoji priprema, analiza rivala, mnogo je tu detalja. Bilo kome je nezahvalno prognozirati ko će šta da uradi, ko će da osvoji trofej – počeo je priču Gudelj.
Kada su u pitanju selekcije Srbije i Hrvatske on smatra da je prolazak u nokaut fazu glavni cilj.
– Pogledajte, Hrvatska je fudbalski fenomen. Konstantno je na velikim takmičenjima, a pomenuo sam srebro i bronzu na dva Mundijala. Za tim Zlatka Dalića prvenstveno treba da bude cilj prolazak u nokaut fazu, što je ostvarivo u konkurenciji Belgije, Kanade i Maroka, a onda treba vidjeti ko će da bude rival i kako igrati – rekao je 62-godišnji stručnjak, a slično kaže i za „Orlove“ koje predvodi Dragan Stojković Piksi, njegov nekaadašnji saigrač:
– Piksi je bio veliki fudbaler, jedan od najboljih, to automatski ne znači da će neko biti i dobar trener, ali on se dokazuje kao vrstan stručnjak. Realnost je da njegov tim prođe grupu, iako je jedan od rivala Brazil. Vjerujem da će Kamerun i Švajcarska ostati iza njih. Srbija ima sjajne igrače, da ih ne nabrajam pojedinačno. A Piksi je ovom timu donio mnogo toga pozitivnog, donio je kontinuitet dobrih igara. Prava je osoba za ulogu selektora. I ranije je Srbija imala neke sjajne stručnjake na klupi, mislim na Slavoljuba Muslina koji je nepravedno smijenjen, zatim Radomira Antića i Vujadina Boškova, koji je vodio tim u čuvenoj utakmici na Maksimiru kada su Hrvatska i Jugoslavija odigrale 2:2.
Nezaobilazna tema u razgovortu sa Gudeljom je njegova generacija. Nažalost Mundijal 1982. i Evropsko prvenstvo 1984. godine donijeli su razočarenje.
– Imali smo možda i najbolju generaciju u istoriji jugoslovenskog fudbala. U Španiji smo mogli daleko, bili smo među favoritima, a podbacili smo u grupi, nismo je prošli. Razočarali smo i dvije godine kasnije u Francuskoj na Evropskom šampionatu. Uprkos tim razočarenjima ponosan sam na činjenicu da sam bio reprezentativac, to je bila zemlja od preko 20 miliona ljudi, konkurencija je bila ogromna. Ne bih da izdvajam bilo koju utakmicu, svaki nastup mi je podjednako drag iako neki rezultati nisu bili očekivani, neke nastupe ne pamtimo po dobrom.
Da su sadašnja pravila vredela kada je Gudelj bio igrač splitskog Hajduka ovaj klub bi verovatno napravio mnogo bolje evropske rezultate, možda bi se popeo i na krov Evrope. U četvrtfinalu Kupa šampiona 1980. su posle pobede HSV u Njemačkoj od 1:0 u revanšu slavili sa 3:2 i ispali, a slično se desilo i protiv Totenhema u polufinalu Kupa UEFA kada su Splićani kući pobijedili sa 2:1, a u Londonu je bilo 1:0 za engleski tim. Pravilo gola u gostima ih je skupo koštalo.
– Nažalost, vrijeme se ne može vratiti. Žao mi je što poseban klub kakav je Hajduk nije postao šampion Evrope, a imali smo kvalitet za to. Mogli smo i do kraja u Kupu UEFA. Po meni ukidanje pravila gola u gostima je odlično za fudbal, tjera ekipe da igraju za gol više, smanjuje prostor za kalkulisanje – završio je Gudelj.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu