Tako je bilo i ovoga puta, posle intervjua za Sportski žurnal u kojem je govorio o periodu u Crvenoj zvezdi, ali i pokušaju da bude menadžer kroz saradnju sa Faljijem Ramadanijem.
Kontroverzni strateg, poznat da priča bez dlake na jeziku, vodio je Zvezdu u teškom razdoblju – u sezoni 2014/15.
– U periodu kada sam došao kao trener u Zvezdu samo hrabra osoba tad je mogla da pomogne, baš kao ja. Uz smelost da „gurne” petoricu igrača koji su ponikli u klubu, da napravi 25 miliona evra od transfera, pomogne klubu da stane na noge, da se uključi struja, voda, da se od tih para koje smo donijeli plati evropska licenca i onda Zvezda postaje to što jeste danas – kaže Lalatović za Žurnal.
Ipak, period u drugom klubu pamti više.
– Vojvodina je moja trenerska majka, jer me je napravila stručnjakom. Period proveden u Novom Sadu ne mogu da zaboravim, jer sam sanjao da osvojim prvi trofej na onakav način kao što je bilo 2020. u Nišu. Protiv Partizana pred punim stadionom sam sa mojim igračima trijumfovao u kupu, poslije najboljeg finale u posljednjih 20 godina. Vojvodinu najviše volim kao trener i volio bih da se vratim jednog dana tamo – kazao je on, a prenosi Sportal.
Pored trenerske karijere, nekadašnji defanzivac je probao da uđe i u menadžerske vode.
– Radio sam u agenciji sa Faljijem Ramadanijem, ali veoma kratko. Doveo sam Dejana Milovanovića i Dušana Bastu da potpišu i sve je počelo kako treba. Trebalo je da idem na predstavljanje Stefana Jovetića u Fjorentinu, a Basta i Milovanović nisu imali klub. Falji mi je rekao da oni moraju da čekaju priliku. Mojim drugarima sam želio da odmah nađem angažman. Tad sam uvidio da menadžer neki put mora da bude neiskren i shvatio da taj posao nije za mene – naveo je bivši trener Borca iz Banjaluke koji je sada trener subotičkog Spartaka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu