Ipak, to što nije prvi na rangiranju Asocijacije teniskih profesionalaca, ne smeta mu da ostane u vrhu onih koji umiju da budu ljudi, u punom smislu te riječi, i kada je najteže.
Podsjetimo, tokom pomenutog 49. okršaja Đokovića i Federera britanski navijači, odani Švajcarcu već više od decenije, a naročito na Vimbldonu, bučno i burno su slavili loše poteze srpskog asa.
Konkretno, kada se desilo da donedavni “broj 1” svjetskog tenisa napravi dvostruku servis grešku, pojedini navijači su tome aplaudirali. Onda je Nole ponovo napravio dvostruku grešku pri servisu, potom doživio brejk i kola su krenula nizbrdo.
I ta “nizbrdica” se na tribinama slavila. Krajnje neprimjereno za sport u kome se takve stvari, prosto, ne rade.
Đokovića su zbog toga branili i neki asovi “bijelog sporta”, poput bivših najboljih tenisera Velike Britanije, Grega Rusedskog i Anabele Kroft, stala je u njegovu zaštitu i Danijela Hantuhova, ali je i sam Novak imao šta da kaže o cijeloj toj situaciji.
Naravno, bilo je to u njegovom stilu. Dostojanstveno i vrlo precizno.
– Vidite, bio je ovo jedan jako bitan meč, a mislim da svaki put kada igram protiv Rodžera ili Rafe, bilo gdje na svijetu, uvijek ima mnogo uzbuđenja na tribinama. Bio je ovoga puta pun stadion, i to je bilo lijepo videti. Da, bilo je glasno, naelektrisana atmosfera… Znate, bila je to, zapravo, dobra atmosfera – bilo je sve što je Đoković htio da kaže na tu temu.
Možda su tačne misli bivšeg “broja 1” britanskog tenisa, Anabel Kroft, koja je rekla da se tokom meča, zbog izuzetno lošeg ponašanja londonske publike prema Noletu, on povukao, “kao da je poslije toga bio u školjci”. Možda je tačno da zbog toga, kako ona tvrdi “nije mogla da se raspali ona vatra u njemu”, što i nije lako “kada imate protiv sebe 20.000 ljudi”. Ali…
Đoković nije očajavao zbog toga.
Nije uperio prst u nepristojne.
Štaviše, cijelu ruku je pružio Federeru, za kog je poslije meča čak rekao i da mu je uzor (iako ga je Đoković više puta pobjeđivao, nego što je od njega gubio – sada je 26:23), a o publici je rekao šta je imao.
“Pune tribine, dobra atmosfera”.
I to je sve što će se o njemu čuti o onima koji zaslužuju kritike. Jer, on se i ne bavi poslom u kome bilo šta dobro donosi svađa, već samo i isključivo mir. Unutrašnji. Onaj mir sa sobom samim, prije svega. A kao što i sam reče poslije poraza, zna šta mu je činiti poslije pada, toliko iskustva ima. Mnogo, skoro koliko je velik i bezobrazluk londonske publike.
Srećom za njega, srećom i za tenis tenis i sport uopšte, veća je njegova ljudskost od tog bezobrazluka. I zato će ga uvijek pobjeđivati, šta god da na kraju piše na semaforu, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu