U intervju za Blic, Miličić ističe da je tokom boravka u Americi nekoliko puta želio da se vrati jer mu je odlazak na utakmicu predstavljao problem.I onda se povratak dogodio iznenada pred jedan meč Darko se oprostio od saigrača i trenera.
– Nikad jači osjećaj! Nikad jači trenutak kada sam raskrstio sa svime. Meni su odlasci na utakmice bili kao da idem na Golgotu ili Goli otok. Ja sam faktički bio u borbi protiv cijelog svijeta, svi protiv mene i ja sam protiv svih – poručio je Miličić.
Bivši reprezentativac Srbije ističe da na početku nije bio svjestan šta se sve dešava.
– Bio sam u Srbiji kada su mediji počeli da pišu o odlasku u Ameriku. Meni je sve to bilo smiješno. Idem kao neki drugi pik, slušam o milionima, a ja tražim 50 dinara da kupim smoki, ostavio sve pare na ruletu. Sve je to bilo nerealno, međutim, to se izdešavalo u tren oka. To zvanje drugog pika i medijska pažnja, gdje te svi prepoznaju na ulici, meni je kao klincu bilo jako zanimljivo. Međutim, i to dosadi, malo čovek hoće da se skloni i dođe period kada vam dođe preko glave i medijske i ljudske pažnje – kaže Miličić za Blic.
Košarkašu je u Americi gotovo sve smetalo i nedostajala mu je otadžbina. Nije imao prijatelje da se opusti.
– Nedostajalo mi je sve iz Srbije! Nisam mogao da se priviknem na njihov mentalitet. To je jedan od razloga zašto nisam iskazao potencijal. Šta god u životu da radiš, ne može da uspiješ ako si nezadovoljan, a bio sam ekstremno nezadovoljan. Imao sam odbojnost, ne prema Amerikancima, već prema sistemu i načinu kako oni žive i kakvi su im pogledi. Previše su im bitne materijalne stvari, nema druženja. Sve se svodi na to „ja, ja, ja”, stalno neki planovi, nema druženja, ne možeš da se nađeš s nekim da dogovoriš za piće, druženje, to ne postoji. Sve im se svodi na neku plansku organizaciju , pa mi kažu „hajde, ubaciću te možda za dvije nedjelje”. Šta da me ubacuje, treba samo da popijemo piće. Oni žive u sistemu da dočekaju penziju, pa ko umre – umro je, a ko je dočeka, uživa u tim blagodetima. U međuvremenu se manje-više ništa ne dešava, oni ne žive život.
Miličić ističe da je htio u Srbiju, ali nije imao dozvolu Amerikanaca.
– Do prvog djeteta ja sam već bio istrošen i prošao mnogo loših stvari. Već sam tada bio u fazonu da se vraćam, ali nažalost ostao sam tamo. Pokušao sam da im objasnim da nam ne ide, da bi trebalo da se vratim, ono što oni misle da ja jesam, u stvari nisam. Imali su pravo, s obzirom na moje ponašanje i kako sam se ophodio prema njima, da misle da sam malo budala. Ostao sam do kraja, ali da su mi dozvolili da se vratim, možda bih i danas igrao košarku-rekao je Miličić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu