Objasnio je i šta je zatekao u KSS.
– Znao sam da postoje problemi. Svakodnevno doživim neko novo iznenađenje i mislim da je situacija mnogo teža nego što smo projektovali. Mnoge medalje prikriju pravo stanje, a mi se trenutno nalazimo u situaciji gdje nemamo selektora. Što se tiče ženske košarkaške reprezentacije, Marina ima ugovor još godinu dana, dok je Pešiću ugovor istekao 30. septembra. Sada smo intenzivno u razgovorima, jer je novembar blizu i dolazi prvi kvalifikacioni prozor, kada 21. novembra igramo protiv Danske u Kopenhagenu, a zatim 24. novembra u Beogradu. To su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Sljedeće godine je Evropsko prvenstvo u avgustu. Ima mnogo akata koje treba promijeniti, ali sezona je već počela i u toku sezone ne možete praviti velike promjene i drastične poteze – rekao je Čović u emisiji “Uranak na K1”.
Pešić je javno rekao da nema želju da ostane na mestu selektora, ali se Čović nada da će se predomisliti.
– Pešić je zaslužio i izborio produžetak ugovora. Mi nismo sporni. To što to ranije nije urađeno, a nije dva mjeseca pred Olimpijadu, nije pitanje za mene i novi tim koji je došao u KSS. Pešiću su potpuno otvorena vrata i nemamo nikakav problem niti bilo kakvu zadršku u vezi sa njegovim radom kao selektora. Naravno, igrači su takođe dali svoje mišljenje. Sada razgovaramo s igračima, ali ćemo se fokusirati na novembar. Za te kvalifikacije moramo formirati tim, sa ili bez Pešića.
Vječiti derbi i reprezentacija u isto vrijeme
Bliži se novembarski FIBA “prozor” i mečevi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
– Bilo ko da bude selektor, teško da možemo računati na evroligaške igrače. Imamo još jednu specifičnu situaciju, a to je da 21. novembra, kada igraju Danska i Srbija, istog dana se igra derbi Zvezda – Partizan u Evroligi. Koliko će igrača dati naša dva najveća kluba i s kakvom ćemo ekipom nastupiti, ostaje da se vidi, jer su ti prozori vrlo nezgodni, a Evroliga neće napraviti pauzu u tom periodu. Pešiću su potpuno otvorena vrata i na njemu je odluka, uz uvažavanje svega što on kaže. Ima 75 godina i možda želi da uspori tempo svog života, ali tu su i stvari koje su ostale iz prethodnog perioda. Postoje nesuglasice koje su se dešavale, ali to ostavimo po strani, jer to neće pomoći u vezi sa njegovim daljim angažovanjem. Savez nije problematičan, imali smo pet razgovora. Ostavljeno je da on vidi šta i kako. Pokušavamo da prevaziđemo probleme, dok nam on objašnjava da ima 75 godina, da je tri godine neprekidno u Beogradu, odvojen od porodice. To su problemi s kojima se i on suočava.
Jedan od problema je struka.
– Sada tražimo način kako da napravimo drugačiji pristup koji bi umanjio sve te probleme. Koliko trenera možemo angažovati? Pešić je bio jedini trener zaposlen u Savezu na neodređeno vrijeme, što nije baš uobičajeno. Normalno je da imate barem pet ili šest trenera zaposlenih u Savezu po selekcijama. To je posao koji se mora raditi kontinuirano. Radimo cijele godine i moramo organizovati kontrolne kampove za mlađe kategorije. Odatle dolaze igrači, to je osnova. Struktura reprezentacije koju sada imamo može trajati do Olimpijskih igara u Los Anđelesu, uz određene dodatke i izmjene. Nadamo se, Bože zdravlja, da će svi momci biti zdravi. Evropsko prvenstvo je sljedeće godine u avgustu, što je dobro jer će moći da se odazovu i NBA igrači.
“Srbiji fali zlato, Amerika pravi probleme evropskoj košarci”
– Ono što često naglašavam Pešiću jeste da je Srbija od 2006. godine osvojila četiri srebra i jednu bronzu. Međutim, nedostaje nam ta jedna zlatna medalja, posebno nakon nevjerovatnih igara u Manili i Olimpijade u Parizu. Očekivanja su da se na Evropskom prvenstvu napravi taj iskorak i osvoji zlato. On se suočava s tim izazovom, ali treba da preispita svoje mogućnosti s obzirom na godine i obaveze prema porodici.”
Ispričao je i kako se bori sa kritikama.
– Kada vas neko kritikuje, važno je da pogledate ko vas kritikuje. Treba da se kvalifikujete da biste govorili o nekome. U našem vremenu, a i globalno, postoji mnogo mehanizama osmišljenih za diskreditovanje ljudi. Naš odnos prema profesionalcima u svom poslu još uvijek nije dostigao standarde koji bi nam omogućili da im damo barem blagu trojku – dodaje.
Jedan detalj mogao bi da napravi velike probleme cijeloj evropskoj košarci…
– Potrebne su određene promjene. Navikli smo da nam je košarka na evropskom i svjetskom vrhu. Da bismo to održali, neophodno je imati adekvatan sistem. Naš sistem je malo iščašen i treba ga vratiti u ranije okvire. Sada se suočavamo s velikim izazovima, posebno kada je riječ o djeci uzrasta od 17 do 18 godina. Američka NCAA je dobila zeleno svjetlo da može plaćati igrače. Mladom momku od 18 godina, koji ovdje završava srednju školu, može se ponuditi oko trista hiljada dolara godišnje, uz smještaj, hranu, koledž, obrazovanje, i još uvijek je dobro plaćen. Takve uslove mi ovdje u Evropi, a posebno u Srbiji, ne možemo da pružimo. Sada je važno da, u saradnji sa FIBA-om, osmislimo segmente kako da pružimo što više minutaže i mogućnosti igranja mladim igračima od 18 do 22 godine. Ovaj proces je otežan kroz klubove koji imaju evropske (Evro kup) i regionalne ambicije, poput ABA lige. Zbog toga je potrebno sprovesti transformacije i promene u našim ligama. Srpska košarka nije samo Beograd. Kada malo putujete po Srbiji i vidite druge klubove, shvatate s kakvim se izazovima suočavamo.
Nije želio da poredi košarku sa fudbalom.
– Za fudbal me baš briga. Ne zato što mrzim fudbal, već zato što je fudbal religija, a mi ostali smo sport kada su u pitanju novci. Volimo fudbal, ali on nam malo daje. Nije da mrzimo košarku; naprotiv, ona nam mnogo daje i najviše doprinosi, uz uvažavanje vaterpola i drugih sportova. Vaterpolo igra 15 ili 20 zemalja, i to je sjajno. Srbija je tri puta zaredom bila prvak na Olimpijadi — svaka čast tim momcima. Međutim, kada pogledate klubove u unutrašnjosti, vidjećete da se suočavaju s problemima. Nedostaje puno trenera, ne vidim da imamo adekvatan sistem obrazovanja trenera, barem kod viših trenerskih škola. Takođe, menadžment klubova se suočava s velikim izazovima. Jako malo je ostalo radnika, i moramo raditi na dodatnoj edukaciji i obuci ljudi, kao i razgovarati s njima. Čini mi se da država ima veliko raspoloženje da pomogne.
Za kraj je ponovo imao poruku za Karija.
– Za ovo kratko vrijeme koje sam proveo u KSS-u, nikada nije bilo više novca. Sve je plaćeno. Državi svaka čast. Sjećam se vremena kada smo imali problema da isfinansiramo hotel za pripreme reprezentacije. Sada je sve pokriveno i plaćeno. Pešiću, u ovoj situaciji, nije bitan novac; on se zaista suočava s dilemom – zaključio je Čović – prenosi mondo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu