U Parizu je u polufinalu nadigrao Lorenca Musetija i zakazao okršaj za zlato u nedjelju protiv Karlosa Alkarasa.
Koliko mu to znači, pokazao je nakon posljednjeg poena, kada je pao na šljaku i zaplakao. Emocije su ga nadvladale i to nije mogao da sakrije.
Donio je novu medalju za Srbiju, ali ide na onu najsjajniju, koja mu još samo nedostaje.
U mnogo boljem raspoloženju je dočekao kraj meča sa Musetijem, nego što je to bio slučaj samo 24 sata ranije protiv Stefanosa Cicipasa.
Plasirao se u prvo finale Olimpijskih igara u karijeri i dobio šansu da se bori za zlato, koje toliko želi.
– Teško je sad sabrati sve emocije. Olimpijada, prvi put sam prebrodio prepreku zvanu polufinale. Izgubio saam prethodna. Neću da stajem ovdje, idem na zlato. Nisam se zadovoljio ovim, ali moram da proslavim kako dolikuje. Obezbijedio sam medalju. Na sebe stavim najveći pritisak, sve što sam postigao, bilo je na tome – nisi igrao za zlato. Nadam se da sam obradovao navijače u Srbiji i šire, nadam se najboljem u finalu – rekao je Đoković.
Rekao je i šta očekuje od meča s Alkarasom u finalu.
– Želim da dam maksimum. Nisam izgubio ni set, nije ni on. Znam kakav je to izazov, ali ljudi, u finalu sam Olimpijskih igara. Ljudi, dozvilite mi da slavim, hvala – zaključio je Novak.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu