Priliku za popravni uoči odlaska na Evropsko prvenstvo Orlovi imaju u subotu protiv Švedske u Stokholmu.
Orlovi su platili ceh lošeg početka utakmice i dva rano primljena gola, poslije čega su uspjeli samo da ublaže poraz u prvoj od dvije kontrolne utakmice pred EURO.
Duel u Beču pokazao je šta i koliko možemo da očekujemo od Srbije na kontinentalnoj smotri. Bilo je loših stvari, ali i onih dobih na kojima bismo mogli da gradimo optimizam.
Sportal je izdvojio šta je najveći “plus”, a šta “minus” iz 90 minuta okršaja sa Austrijom.
Plus: Karakter i napad
Dva rano primljena gola izbace iz kolosjeka ekipu u 90 odsto slučajeva. Možda i koji procenat više. Pada se u ponor iz kojeg najčešće nema povratka.
Izuzetno teško je ostati trezven i pratiti plan igre poslije takvog starta utakmice. Za to je neophodan čvrst karakter. I, reklo bi se, Srbija ga ima.
Iako su Orlovi katastrofalno otvorili meč na Ernst Hapel stadionu i došli u minus dva za treptaj oka, nisu potonuli. Nastavili su da igraju kao da se ništa nije dogodilo, tražeći šansu da se izvuku.
Malo je nedostajalo da to učine već do poluvremena. Dušan Tadić je u 16. minutu prokockao fantastičnu šansu, a u 35. je Strahinja Pavlović zatresao mrežu.
Na isti način je Piksijev tim igrao i u nastavku utakmice. Pokazivao je želju u svakom duelu, čekao momenat za izjednačenje i u nekoliko navrata zapretio.
Ipak, nedostajala je još jedna lopta u mreži domaćina da popravi cjelokupan utisak.
Minus: Odbrana i dalje rak rana
Ponavljamo kao papagaji, ali nas Orlovi na to prinuđuju – odbrana mora mnogo bolje!
Nedopustivo je da se prime dva gola u uvodnih 13 minuta, i to u razmaku od svega 180 sekundi.
To ne smije da se dešava ni na pripremnim utakmicama, ni na elitnom takmičenju koje nas čeka kroz desetak dana. Pa sve i da je prekoputa Engleska, naš prvi protivnik u Njemačkoj i najveći favorit turnira, a ne Austrija. Čast Austrijancima i njihovim odličnim izdanjima pod Ralfom Rangnikom…
Da se u defanzivi Srbije ništa nabolje nije promijenilo u odnosu na Mundijal i protekle kvalifikacije dalo se vidjeti već u prvih nekoliko sekundi kad je malo nedostajalo da se pokloni penal Austrijancima.
Čvrste dokaze dobili smo vrlo brzo. I to gotovo identične, kao pod indigom.
Najprije je u 10. minutu Krištof Baumgartner vertikalnim pasom kroz srce naše odbrane spojio Patrika Vimera sa golom, da bi u 13. isto učinio Florijan Grilič. Ovoga puta se Baumgartner našao u ulozi egzekutora.
U analizi postavke srpskih defanzivaca (Pavlović, Veljković i Spajić), pa i dvojice veznih igrača (Gudelj i Maksimović), kod oba pogotka utisak je samo jedan – katastrofalno postavljanje. Daleko od mjesta gdje bi morali da budu, još dalje od rivala koji umješno koriste „livadu“ i neometani hitaju ka golu.
Nešto slično se desilo i u drugom poluvremenu, kada su Austrijanci odjednom imali četiri na dva situaciju. Odličnom reakcijom Pavlovića sprečen je treći pogodak za domaćina.
Ako tako nešto mogu da rade Baumgartner, Vimer i pojedinci takvom kvaliteta, ne smijemo ni da zamislimo šta mogu Saka, Kejn, Foden i ostale aždaje iz Engleske.
Zato će glavni zadatak Piksija do tog 16. juna biti zatezanje odbrane. Ako je to moguće kroz ovih 12 dana…
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu