Da je tako, što je opšte poznato u iscrpljujućem ritmu ovog fudbala, vidjeli smo na primjeru reprezentacije Srbije na Mundijalu u Kataru. Tim koji je tehnički vierovatno u gornjemu domu čak i za svjetske pojmove po pitanju osnovne fudbalske pismenosti ne može da napravi iskorak na najvećoj sceni.
Najpopularnija igra je toliko napredovala da ne možete kao nekad da se samo oslonite na suvo fudbalsko znanje. Morate da budete fizički potpuno spremni.Visina i brzina ne idu jedno uz drugo, osim ako niste izuzetak poput Erlinga Halanda . Ako pogledamo da je tim Dragana Stojkovića od svih selekcija bio najviši u Kataru sa prosjekom od 187,12 centimetara po igraču onda je jasno s kakvim problemom smo se susreli. Čudno, ali može da se nazove problemom.
Takva osobina ima svoje prednosti, u skoku i sirovoj snazi, ali s sobom vuče spor ritam koji više nigde ne može da prođe. Čak ni u Premijer ligi onih klubova za opstanak koji na “silu” traže izlazak iz opasne zone.Sam pogled na visinu naših igrača – Strahinja Pavlović (194), Nikola Milenković (195), Miloš Veljković (188), Sergej Milinković-Savić (191), Dušan Vlahović (190), Aleksandar Mitrović (189), uz Dušana Tadića (181), Sašu Lukića (183) i Filipa Kostića (184), kao i jedinog koji “štrči” Andrije Živkovića (169) govori da Orlovi po šablonu ne mogu da imaju brzinu.
Ako nam primer bude Švajcarska, tačnije startna postava iz meča koji nas je definitivno izbacio iz Katara, jedini fudbaler koji brzinskim sposobnostima može da parira je Kostić, donekle Živković i Vlahović, možda i Pavlović. Ostali jako teško…
A tako se danas ne može. Ne može od 11 fudbalera da vuče samo jedan. Tako su nas Brazilci pročitali i pre prvog meča, svesni da je Kostić najveća opasnost i ispostavilo se da nije mogao da igra zbog povrede. Kako se završilo mogli smo da se uverimo na travi Lusaila kada nismo mogli da vežemo tri pasam, da smo ugušeni presingom i baš toliko pomenutom brzinom.
O Kamerunu je izlišno govoriti jer su nas dobili samo na to što nam fali, uz naše taktičke marljivosti, dok smo protiv Švajcarske pali već u pripremi utakmice…Od 26 Orlova samo još istrošeni Darko Lazović i Nemanja Radonjić, uz gore pomenute, mogu da odgovore toliko bitnom zadatku i to s klupe. Često je član Torina znao da bude baš tajno oružje Piksija i najbolje se vidjelo u dva meča sa jakim Portugalom. Bilo je smešno gledati da jedan Žoao Kanselo, možda najbolji bek svijeta, trči prije vremena u prostor kako bi mogao da isparira Radonjiću.
Međutim, u Kataru je dobio sat vremena u tri meča, od čega je polovina protiv Brazila. Premalo…Srbiji je u ovom trenutku potreban igrač koji bi mogao da se ponavlja i ima izražene brzinske sposobnosti. Vapimo za takvim igračem na desnoj strani, ali ga nema ni na vidiku, dok smo i u sredini previše tromi i teški za savremeni fudbal jer samo Lukić može da odgovori.
Moraće selektor Dragan Stojković da isproba nove opcije, možda mu se pojavi neko u Los Anđelesu u prijateljskoj utakmici, pošto će pozive da dobiju igrači koji ranije nisu imali prilike. Uglednom iz Superlige, ali kako je svojevremeno mogao Saša Đorđević da pronađe iznenađenja iz kragujevačkog Radničkog, tako će i Piksi možda proširiti selekciju koliko god bilo prisutno da košarka i fudbal ne mogu da se porede.Poenta je da će vođa Orlova morati da “izrudari” nekog igrača ako misli da pronađe balans u timu jer smo ovako prespori. Prespori za značajan rezultat na velikoj sceni.
Onaj koji je izostao u Kataru, za razliku od Lige nacija i kvalifikacija. Jer u suprotnom Srbija će ostati Ferari s motorom Fiće koji s polja izgleda grandiozno, ali nema snagu da povuče trku.Ako je Piksi znao da iskuje trijumf u Lisabonu, Stokholmu, Oslu, sigurno ima moć i za ovu formulu. S obzirom kakvu grupu imamo u borbi za EURO, deluje da ima grejs period do leta 2024. godine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu