Đokovićevi roditelji pričali su u podkastu “Sportlight” o djetinjstvu trojice sinova, naročito Novaka i objelodanili dosad nepoznate detalje.
– Nažalost naš sin, odnosno naši sinovi nisu imali podršku od učiteljica i nastavnika – počeo je Srđan, a onda je Dijana objasnila:
– Ja sam bila ta koja je išla kod učiteljica i razrednih starešina. Mnogo puta sam bila osuđivana sa njihove strane što djeca ne idu u školu. Novak nije išao redovno u školu jer je morao da ide van zemlje, bili smo prinuđeni da ga sa 12 i po godina pošaljemo u Njemačku da bi se usavršavao. Morali smo to da uradimo iako nam je bilo jako teško. Ti nastavnici i razredne starešine nisu imali nikakvog razumevanja, čak su me osuđivali da ću upropastiti dijete i da će ostati nepismeno i neobrazovano. Novak je dokazao da nije tako.
Posebno je teško bilo u srednjoj školi…
– Mnogo puta sam čak i u gimnaziji, koja nema veze sa sportskom gimnazijom po meni, nailazila na to da nemaju razumijevanje za dijete takvog kalibra sa već postignutim rezultatima. Tada je bio kod Nikole Pilića u Njemačkoj. Nisu imali razumijevanja da on ne može da sjedi u školskoj klupi, on je bio dva dana u školskoj klupi. Morala sam na disciplinsku komisiju, da obrazlažem gdje je sve moj sin bio. Naravno da su me i oni ocrnili i na kraju je izbačen, odnosno ispisan iz te sportske gimnazije. Rekla sam im da nikome ne kažu da su “s” od sportske gimnazije. Trebalo je da mu daju podršku, da mu daju gradivo koji će on da savlada.
Zanimljivo je bilo i dječije pitanje da li je Novak u djetinjstvu nekada poželio da odustane od tenisa.
– Nikada mu nije palo na pamet da odustane, bar ne da ja znam. Jednom je zakasnio na trening jer se igrao sa drugarima ispred zgrade. To se tad desilo i nikad više – otkriva Srđan.
A kakav je bio đak?
– Od petog razreda više nije išao redovno u školu. Poslije je vanredno završavao razrede jer je imao mnogo obaveza na terenu. Dok je redovno pohađao nastavu bio je odgovoran kao što je i na terenu. Sve zadatke je odmah završavao – odgovorila je Dijana.
Sjajan je i detalj o njegovom srednjem bratu.
– Kada je imao četiri godine majka mu je bila trudna pa smo pričali o imenu i on je rekao “ja ću ga zvati Marko a vi kako hoćete”. Pitali smo zašto, a on je rekao “zato što se moj najbolji drug zove Marko”. Imao je četiri godine i ispalo je da je dao ime svom bratu – otkrio je Srđan pa naglasio koliko je važan Novakov uticaj na ceo svet:
– Obišao je zemljinu kuglu ko zna koliko puta, upoznao hiljade i hiljade ljudi, družio se sa svim mogućim rasama i nikada se nije stidio da kaže odakle je. Ponašanjem i odnosom prema svakome je pokazao da ljudi imaju pogrešnu sliku o srpskom narodu. Pokazao je da smo mi dio stare evropske civilizacije i da nemamo čega da se stidimo. Mi smo Srbi i treba da se ponosimo. On je za slobodarski svet, a to je jedno sedam milijardi ljudi, proviđenje. On je pokazao da ništa nije nemoguće kada se stvarno želi. Pokazao je da je moguće i u tom njihovom bogatom svijetu napraviti rezultat. Cijeli srpski narod i slobodarski svijet treba da bude i jeste ponosan na Novaka i sve ono što je uradio u životu.
Za kraj je stiglo i pitanje o strahovima Novaka kao dečaka.
– Plašio se kao mali nekih životinja, ali se jako uplašio kad je bilo bombardovanje. Kad je pala neka bomba, to je bio najveći strah koji je doživeo. Plašio se tate i mraka (osmijeh). Ali kad je bio mali – ispričala je Dijana.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu